Текст песни Београдский Синдикат - Балада дисидента
- Исполнитель: Београдский Синдикат
- Название песни: Балада дисидента
- Дата добавления: 05.12.2017 | 01:15:05
- Просмотров: 568
- 0 чел. считают текст песни верным
- 0 чел. считают текст песни неверным
Текст песни
Да ли се сећаш како било нам је пре,после свега шта сад остало је, мој Београде?
Да ли се сећаш како било нам је пре,
после свега шта сад остало је, мој Београде?
Сећам се, давно, још у „Златном бокалу“,
први пут сам видео микрофон, стајао је на асталу.
У хладу старог кестена, где је моја драга нестала,
ја урез'о сам име, бацио прве риме.
Ја сам одрастао на песмама градских боема,
и причама аласа којих данас више нема.
Калио се с' најбољима, по задимљеним биртијама,
удварао се дамама, коцкао са лихварима.
Некад кући срећан, некад све изгубио,
некад жену љубио, некад калдрму грлио.
И нисам себи судио, где год би се пробудио,
бол је био исти, с' њим сам се удружио.
Зато сећања сам скупљао, к'о ожиљке,
да подсете, да није увек било само хладно и сиво.
Да крв црвена к'о вино бојила је ноћи,
кроз одразе у чаши, то су биле твоје очи.
А ја сам морао да одем, фијакер ме је чекао,
Београде збогом, многе ти ствари нисам рекао.
Рефрен
Заборави ме драга, заборави да те волим,
настави да живиш, можда више не постојим.
Грлим сећања у мраку, док их луча свеће боји,
да не мислим на крике што чују се низ ходник.
Док борим се са ранама, сањам да,
опијам се вином, ракијом и тамбурама,
старом виолином и поцепаним гласовима,
тужном песмом Цигана, димом и поломљеним чашама.
Да с' боемима мојим се надвикујем за столом,
гађам песмама, рецитујем, отимам за слово.
Због само једног стиха мој живот сад је готов,
пустиња у срцу, док кроз прозор гледам Оток.
Сањам да миришем твој парфем док се прибијаш уз мене,
сузе ми потеку као кише у јесен.
Еј, не свани пуста зоро, пусти ме да чезнем,
никад не свани док у мени има песме!
А ја сам морао да одем, јер некоме сам сметао,
Београде збогом, ово ти још нисам рекао.
Рефрен
Данас ране више боле него зуце иза школе,
него звуци оне строфе кад сам морао да одем.
А сад сам опет овде, ал' све нам се изгубило,
посекли су кестен где сам некад тебе љубио.
Не миришу липе, нема старе виолине,
нема Циганина седог да за моју тугу брине.
Мој Београде, изгубио сам корене,
џабе носим ордење кад нико ме не познаје.
Па звезду Црног Ђорђа дадох сад за бокал грожђа,
шта ће мени она, кад ја немам било кога.
Само неспокој и бол, моји најбољи другови,
у кафани ломим чаше, док ми душа на искрвари.
Балада дисидента – једна тужна српска песма,
неким будућим кафанама, за боља времена.
Нека застане у грлу кад је неко други пева.
Све је исто у мом крају, само мене више нема,
јер ја сам морао да одем, такав ником нисам требао,
Београде збогом, памти добро шта сам рекао.
Рефрен
Перевод песни
Do you remember how it was before,after all that's left, my Beagrade?
Do you remember how it was before,
after all that's left, my Beagrade?
I remember, long ago, in the "Golden Cup",
the first time I saw the microphone, he stood on the astral.
In the shade of an old chestnut, where my dear was gone,
I cut the name, cast the first rhymes.
I grew up in the songs of city bohemians,
and the stories of the alas who are no longer available today.
He kissed himself with the best, smoky birches,
He got married to the ladies, he gobbled with the lichen.
Sometimes home happy, sometimes lost everything,
He once loved a woman, once a cobblestone grunted.
And I did not judge myself, wherever he woke up,
The pain was the same, and I joined him.
So I remembered my memories, like scars,
to remind, that it was not always just cold and gray.
That blood red as wine was dying on the night,
Through the reflections in the glass, it was your eyes.
And I had to leave, the fighter waited for me,
Beograde, goodbye, I did not say many things.
chorus
Forget me dear, forget I love you,
keep living, maybe I will not exist anymore.
Burning memories in the dark, while the candles light them,
Not to think of the cries that are being heard down the hall.
As I struggle with wounds, I dream that,
I am drunk with wine, brandy and tambourines,
old violin and tearing voices,
a sad Gypsy song, smoke and broken glasses.
With my boots I wiggle at the table,
I shoot poems, I recite, I'm taking a letter.
Because of just one verse my life is now over,
a desert in my heart, while out of the window I look at the Island.
I dream that I smell your perfume as you cling to me,
Tears flow like rain in the autumn.
Hey, do not give up the dawn of dawn, let me long for it,
Never come to me while there are songs in me!
And I had to go, because I was disturbing somebody,
Beograde, goodbye, I have not told you this before.
chorus
Today, the wounds are more painful than the teeth behind the school,
but it sounds like that when I had to leave.
And now I'm here again, but all of us are lost,
they cut the chestnuts where I once loved you.
Do not smell linden, no old violin,
There is no Gypsy sage that cares for my sorrow.
My Beagrade, I lost my roots,
I'm wearing a joke when nobody knows me.
So I gave the Star of George, now for the grapes of grapes,
what will she do to me, when I do not have anybody.
Only the disorder and pain, my best comrades,
in the barrel I break glasses, while my soul on the bleeding.
Balada disidenta - one sad Serbian song,
some future bars, for better times.
Let it stand in the throat when somebody else sings.
Everything is the same in my end, I'm no more,
because I had to leave, I did not need such a man,
Beograde goodbye, remembering well what I said.
chorus