Текст песни Beogradski Sindikat - Welcome to Serbia
- Исполнитель: Beogradski Sindikat
- Название песни: Welcome to Serbia
- Дата добавления: 29.01.2021 | 06:36:13
- Просмотров: 158
- 0 чел. считают текст песни верным
- 0 чел. считают текст песни неверным
Текст песни
Welcome to Србија, где мурија убија,где нема правде ни за лек и само Бог је судија.
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу,
уместо да се играју – клинци се „иглају“ у вену.
Где узори су лопови, дилери, певачице,
клинке не порасту, а већ су постале јебачице.
Док млечни још се климају, на мобилни се снимају,
ортацима из школе у WC-у како шипују.
После се питате зашто немамо децу,
а ја питам Бога да ли памти нашу адресу.
Цео живот на чекићу, слушам исту песму,
33 године кад се окренем, где су?
Неки кажу мени: Сачекај још мало па да крене,
промене су процес за које потребно је време,
иди кући пиши риме, не разумеш ти те теме,
пусти да нас воде, паметнији од тебе.
А ја им кажем: Издајници палите од мене,
слушајте добро сада ово саопштење,
оформили смо фракције, екипе су спремне,као „Бадер Мајнхоф“ има све да вас сјебем.
Спреман као „Хамас“ репетирам калаш,
к'о „Новембар“ ја те вребам док не постанеш мој талац.
Као Апис, „Црна рука“, за преврате сам зналац,
к'о Београдски синдикат држим чврсто правац.
Рефрен:
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Сатеран у ћошак ја немам избор други,
свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Одговор је терор не би ли ме чули,
преживети нећу, али биће ваших жртви.
Све сте нам узели и част и достојанство,
па шта није јасно када сутра неко с' маском,
до зуба у оружју, неки очајник у градском,
да чује се гласно, дигне све у ваздух.
Газите по нама, газите и мртве,
не гледате назад, само паре да се врте.
Док угледни грађани секу кила гудре,
радници у судници секу себи прсте.
Некад је значило кад неко има школу,
сад хиљаде таквих виси на бироу,
гледају у шољу кад ће шљаку да забоду,
док ви гледате у понуде да забодете бољу.
Распродајете државу, шибицарите лову,
пуштате стоку да једни друге кољу,
не прљате руке, то није за господу,
убијате Србију без отиска на пиштољу.
Док ви окрећете главу од муке и беде,
држите медије који могу све да среде,
народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе,
пре ће умрети гласно, него тихо да избледе.
Од метроа у Токију, до воза у Бомбају,
по сваку цену да за нашу борбу знају,
живот је јефтин када избор ти не дају,
зато наплатићемо кожу да поруке трају!
Рефрен
Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада,
опет је знак Синдиката на небу изнад града.
Столица на врата, заглављена квака,
преко уста трака, да те питам нешто сада:
Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде,
једни губе, други грабе, јачи једу слабе?
Гледам барабе ове наше како играју на карте,
тероризам, вирус, криза, плаше да заташкају срање.
У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју.
Решење или грешка? Немам више ни дилему.
Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу,
да живе у бољем систему, ја ћу да умрем за идеју.
Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу,
у животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу.
У скупштинском холу држим зољу и бомбу,
одајте последњу пошту дискретном хероју.
Зној капље по папиру, последњу пишем жељу,
Остајте ми здрави, верни нашем хтењу.
И кад умрем за истину, испуните моју вољу,
пољубите за мене неку Србију бољу!
Рефрен
Перевод песни
Добро пожаловать в Сербию, где убивает полиция,где нет справедливости для медицины, и только Бог - судья.
Где все имеет свою цену, а в честности нет ничего,
вместо того, чтобы играть - ребята «колют» в жилах.
Где образцами для подражания являются воры, торговцы, певцы,
девочки не взрослеют, а они уже лохи.
Пока молочники еще кивают, записывают на мобильные телефоны,
одноклассникам из школы в унитаз, как плевать.
Тогда вы задаетесь вопросом, почему у нас нет детей,
и я спрашиваю Бога, помнит ли он наш адрес.
Всю жизнь на молотке слушаю одну и ту же песню,
33 года, когда я оборачиваюсь, где они?
Некоторые говорят мне: подожди еще немного и отпусти,
изменение - это процесс, который требует времени,
иди домой, напиши стишки, ты не понимаешь этих тем,
позволь им вести нас, умнее тебя.
И я говорю им: ты изменник мне;
теперь внимательно слушай это объявление,
мы сформировали фракции, команды готовы, как будто у "Bader Meinhof" есть все, чтобы вас испортить.
Готов, как ХАМАС, репетирую калаш,
как «ноябрь», я преследую тебя, пока ты не станешь моим заложником.
Как Апис, Черная Рука, я знаток переворотов,
как белградский профсоюз я твердо стою.
Припев:
Это вопрос жизни и смерти,
и сначала вы позволите этим рекам крови.
Сатана в углу, у меня нет выбора, кроме
Я понимаю, что проигрываю, но будут ваши жертвы.
Это вопрос жизни и смерти,
и сначала вы позволите этим рекам крови.
Ответ - ужас слышать меня,
Я не выживу, но вы будете своими жертвами.
Вы отняли всю нашу честь и достоинство,
так что непонятно когда завтра кто в маске,
По зубам в оружии, в городе отчаянные,
чтобы быть услышанным громко, он все взрывает.
Наступай на нас, наступай на мертвых,
ты не оглядываешься назад, просто деньги крутятся.
Пока добропорядочные граждане рубят полкило дегтя,
работники зала суда порезали пальцы.
Раньше это означало, когда у кого-то была школа,
теперь их тысячи висят в офисе,
они смотрят на чашу, когда собираются колоть шлак,
пока смотришь предложения колоть получше.
Вы продаете страну, вы продаете деньги,
вы позволяете скоту убивать друг друга,
не пачкай руки, это не для джентльменов,
вы убиваете Сербию без отпечатка оружия.
Когда отвернешься от мучений и невзгод,
держите носители, которые могут все исправить,
люди объявили голодовку, потому что им нечего есть,
он скорее умрет громко, чем тихо исчезнет.
От токийского метро до Бомбейского поезда,
любой ценой узнать о нашей борьбе,
жизнь обходится дешево, когда тебе не дают выбора,
поэтому мы берем скин за то, чтобы сообщения длились!
хор
Снова банда говно, ты и твоя трусость,
снова это знак Синдиката в небе над городом.
Дверной стул, заклинившая ручка,
поверх ленты для рта, позвольте мне спросить вас кое-что сейчас:
Это прогресс вида, новое распределение справедливости,
одни проигрывают, другие хватают, слабые поедают сильные?
Я смотрю, как наши ублюдки играют в карты,
терроризм, вирус, кризис, дерьмо боятся прикрыть.
Они смеются нам в лицо, лгут как дилеры.
Решение или ошибка? У меня больше нет дилеммы.
Я поцеловал жену сегодня утром, я водил детей в школу,
чтобы жить в лучшей системе, я умру за идею.
Я был в углу с детства, от стены не могу,
в жизни, как в окопе, я вывел драку на улицу.
Я держу в актовом зале снаряд и бомбу,
отдать последнюю почту осторожному герою.
На бумагу капает пот, последнее желание пишу,
Будь здоров, верен своей воле.
И когда я умру за правду, исполни мою волю,
поцелуй лучшую Сербию для меня!
хор